U drugom delu, autor tvrdi da je promociju pomirenja kao središnje fi lozofske delatnosti Lajbnic proveo u delo polazeći od pretpostavke da su protivrečnosti rasute po fi lozofskoj tradiciji tek prividne. Svako partikularno stanovište može da zadobije svoje pravo važenje jedino ukoliko na izvestan način bude dovedeno u vezu sa ostalim stanovištima, uključujući i 1 koji mu izrekom oponiraju. Uspostavljanje takve veze Lajbnic poima kao pomirenje.

Nihče je k temu posebej ne sili. Bryan Jameison je prvo osnovno pravilo formuliral takole: »Sam boš postal tisto, kar danes sovražiš.«

Ovaj aspekt može biti duša, um, svijest ili nešto transcendentno što se ponovo rađa u međusobno povezanom ciklusu postojanja; vjerovanje o transmigraciji varira u zavisnosti od kulture i zamišljano je kao novorođeni čovjek, životinja, biljka, duh, ili kao biće u nekom drugom ne-ljudskom području postojanja.[eleven][12][13]

Učenje o seobi duše su zastupali mnogi antički filozofi, između ostalih Pitagora, Empedokle, Platon i orfičari. Empedokle smatra da reinkarnacija obuhvata i bogove, koji su pali za svoje grehe na zemlju i osuđeni na kružna preovaploćenja. On u stihu opisuje svoja prethodna postojanja:

Nekaj stoletij po smrti je postal poznan kot Buda, kar pomeni »Prebujeni« ali »Razsvetljeni«. Gautamove nauke je zbrala budistična skupnost v sutah (sutra v sanskrtu), ki vsebujejo njegova razmišljanja, in v vinaja, njegova pravila za življenje kot menih.

Kasniji grčki filozofi nisu prihvatali veru u seljenje duša iz jednog materijalnog tela u drugo. Već je Aristotel smatrao neprihvatljivom ovu ideju pošto svako telo ima svoju sopstvenu dušu, svoj „oblik” („formu”). Nekoliko vekova kasnije, ovo učenje se ponovo pojavilo kod čuvenog novoplatoničara Plotina.

Na podlagi filoloških dokazov indolog in strokovnjak za Pali Oskar von Hinüber pravi, da so nekatere palijske sutre ohranile zelo arhaične krajevne nazive, sintakso in zgodovinske podatke iz časa Budove življenjske dobe, vključno z Mahāparinibāṇo sutro, ki vsebuje podroben opis zadnjih Budinih dni.

Reinkarnacija svoju nadu u besmrtnost zasniva na življenju tako dobrim životom danas da bi se zaslužilo nešto bolje u novom svijetu. Bog Biblije se slaže da treba živjeti dobrim životom. On čak obećava da će vam pomoći u tome.

Dakle, važno je sadašnje utelovljenje. Ako verujemo u reinkarnacviju važno je šta sada radimo. Sadašnji život je veoma važan i sve što u njemu činimo. Što se više oslobodimo negativne karme, sledeća inkarnacija može biti mnogo prijatnije iskustvo (ako ne nakupimo novu karmu). 

Tačiau budizme atgimimas nelaikomas blogiu, kadangi tikima, jog tik atgimus žmogiškuoju pavidalu, įmanoma tobulėti ir atbusti. Budizmas moko, kad tik turint pakankamai didelius karminius nuopelnus įmanoma atgimti žmogumi. Tibeto budizme sakoma, kad dvasinių mokytojų (Tibeto lamų) atgimimą here galima numatyti ir kad dvasiniai mokytojai beveik visada vėl atgimsta žmonėmis.

In many community religions, belief in numerous souls is popular. The soul is often viewed as able to leaving your body in the mouth or even the nostrils and of currently being reborn, such as, being a chicken, a butterfly, or an insect.

U njemu bi se jedno dijete rađalo u bogatstvu, a drugo u siromaštvu. Bilo da netko vjeruje ili ne vjeruje u Boga, reinkarnacija nam omogućava da promatramo i razumijemo ljudski život iz puno šire i humanije perspektive.

Najstarejši ohranjeni budistični rokopisi so budistična besedila Gandhāran, najdena v Afganistanu in napisana v Gāndhārīju, segajo od prvega stoletja pred našim štetjem do tretjega stoletja našega štetja.[fifty three]

U stanju smo da razmišljamo i da budemo ‘svesni’ svojih izbora, čime prevazilazimo Professionalšlost i na kraju se oslobađamo svih Professionalšlih tendencija.